ISTORIJAT

 

 

Pitanje 1 Koliko u milimetrima iznose prečnici sačmi: 3, 4, 5 u red,
za kalibre od 4 do 36?

 

Odgovor 1
Kalibar 3 u red 4 u red 5 u red
4 11 9,7 8,6
8 9,8 8,65 7,7
10 9,1 8,1 7,2
12 8,55 7,6 6,8
14 8,1 7,2 6,4
16 8,1 7,0 6,2
20 7,4 6,5 5,8
24 6,9 6,1 5,5
28 6,5 5,8 5,0
32 6,0 5,2 4,7
.410 4,8 4,2 3,75

 

 

Pitanje 2 Koliki sme da bude najveći razmak između krupne sačme u metku, a da se to ne odrazi loše na efekat na cilju?
Odgovor 2

Jedina preporuka u tom pravcu je da sačma ne treba da bude nabijena
(u
jakom dodiru) međusobno, zbog pravilnog formiranja sačmenog stuba u prelaznim konusima cevi oružja.

 

 

Pitanje 3 Da li je sačma preko 5 mm uopšte potrebna, s obzirom na opasnost od rikošeta, i da li vezana može da ima zadovoljavajući efekat kao krupnija?
Odgovor 3

Za lov sitne divljači nema opravdanja koristiti sačmene kuglice od preko 4,5 mm. Jedan od razloga ste naveli, ali, čest uzrok incidentnih situacija je i efikasni i maksimalni domet koji je na kuglicama 5 mm i većim - veći, pa lov čini potencijalno opasnijim po ostale učesnike.
Kod drugog dela pitanja, pretpostavljamo da se misli na vezanu sačmu 5 mm. Odmah da kažemo: ne može da bude zamena za krupni­ju sačmu.

 

 

Pitanje 4 Koja je sačma efikasni­ja na cilju: 3, 4, 5 u red, s obzirom na verovatnoću broja pogodaka, energiju jednog zrna, dubinu prodiranja i prečnik rane?
Odgovor 4

Pretpostavljamo da se pitanje odnosi na lov divljih svinja zbog veli~ina sačmenih kuglica koje pominjete, pa bi efikasnost na cilju, na realnim daljinama gađanja, bila na strani
"tri
u red".

 

 

Pitanje 5 Koliko iznosi maksimalno dozvoljen pritisak u cevi za kalibre od 4 do 36, za sve dužine čaura; odnosno, kolika je stopa rasta pritiska u barima ukoliko se povećava težina baruta za 0,1 gram, ili baruta za 0,1 g i sačme za 0,5 g, za sve kalibre?
Odgovor 5 Tabelarni pregled pritisaka krešernom metodom po CIP-u:
Na drugi deo pitanja odgovor bi morao da bude: zavisi od organizacije metka. Navedeni parametri nisu jedini koji bitno utiču na rezultate ispitivanja.
Primer: na jednoj identičnoj laboraciji (isti tip kapisle, ista čaura, identična količina baruta, isti čep, ista količina sačme, isti poklopac) dva metka, jedan je pri pertlovanju stegnut za 0,2 mm - pritisci barutnih gasova porasli su za oko 120 bara.

 

 

Pitanje 6 Koliki se pritisak u barima preporučuje za sve kalibre da bi dejstvo bilo maksimalno, trajanje puške dugo, a trzaj i jačina zvuka u decibelima podnošljivim za praktičan lov, kao i širina i ravnomernost posipa, energi­ja i brzina?
Odgovor 6

Nabrojali ste skoro sve zahteve za konstrukciju metka, a oni su u balistici suprotstavljeni. San balističara je velika brzina nosioca ubitačnog dejstva (sačme)
uz što manje pri
tiske barutnih gasova, sa ispoštovanim zahtevima za posip sačme. Iskustvo u praksi kaže: brzina sačme - prečnik kuglice u mm x 100 m/s
(na primer: 3,5 mm =
350 m/s); posip maksimalno 55% na 35 m na standardnoj sačmarskoj meti; pritisci barutnih gasova za 20-30% manji od maksimalno dozvoljenih.

 

 

Pitanje 7 Da li je pritisak u cevi veći kod metka sa kraćom ili sa dužom čaurom, ukoliko su, istog kalibra, barutnog punjenja  i težine sačme?
Odgovor 7

Ako je, uz sve što ste naveli, i identični kapisla, čep i poklopac (ako ga ima), onda su pritisci barutnih gasova viši u dužoj čauri. Ako je neki od nabrojanih elemenata raz­ličit, pritisci mogu da budu identični - ili, pak, različiti; zavisi od čina laboracije.

 

 

Pitanje 8 Pri kojim brzinama dolazi do veće deformacije sačme?
Odgovor 8

Veće brzine sačmenih kuglica prouzrokuju i veće deformacije na njima prilikom opaljenja, kretanja kroz cev i u sudaru sa preprekom.

 

 

Pitanje 9 Zašto se ne preporučuje samostalna laboracija municije?
Odgovor 9

Tekst pred vama samo je deo iskustava iz dugogodišnjeg profesionalnog obavljanja poslova na izradi i konstrukciji municije, a izvor podataka su adekvatni opiti, merenja i statistika. Problem ručne (kućne) laboracije municije pokušacemo da osvetlimo sa osnovnog aspekta bezbednosti korisnika, a zaključak i opredeljenje ostaju samo - vaši.
Odredbama Zakona o oružju i municiji RS, dozvoljena je nabavka (kupovina) elemenata za laboraciju municije za oružja sa neolučenim cevima -tzv. sačmarske municije - dok je nabavka elemenata za laboraciju pištoljske i karabinske municije ostala u oblasti teorije. U skladu sa osnovnim zahtevom bezbednosti korisnika, ali i mogućnostima za obavljanje kvalitetnih laboracija, odredbama većine zakona Evropske unije dozvoljena je nabavka elemenata za tzv. "oštru" municiju. Forsiraju se pribori za takve laboracije, nude tablice laboracija, prese, vagice, kokile i šta sve još ne. Činjenica je da se preciznim ručnim laboracijama municije ostvaruju vrhunski rezultati sa kuglarama, jer se postiže maksimalna ujednačenost karakteristika svakog metka. Kako to sve može da izgleda kod nas i gde nastaju problemi?
Počećemo sa laboracijom municije za neolučena oružja - sačmarskom municijom. Presek jednog modela sačmarskog metka, čija je specifičnost izostajanje amortizera čepa u konstrukciji, dat je na slici 1.

Sačmarska municija
Elem, nabavili smo sve potrebne elemente, pribor za laboraciju je tu; sve je spremno za pristupanje velikom zadovoljstvu, gotovo mitskom obredu, laboracije metaka pred sutrašnji lov. Posao je pedantno odrađen, prema uputstvu sa kutije sa barutom i - šta smo napravili? E, to se već ne zna, a sasvim je moguće da, prilikom korišćenja takve municije, sebe ugrozimo, i oštetimo ili uništimo oružje. Pođimo, zato, redom, po mogućim skrivenim problemima
Prvo. Uzeli smo preporučenu kapislu tip W209 (Winchester). Koji model? Na našim prostorima najčešće se pojavljuju 4 do 6 modela, koji se međusobno bitno razlikuju, po pripaljivosti (intenzitet, veličina i trajnost plamena) kapisle. Pravilan odabir kapisle vrši se prema osobinama baruta, vrsti čepa, vrsti sačmenog punjenja (laka ili teška laboracija) i načinu zatvaranja čaure metka.
Drugo. Upotrebljeni barut (najčešće NC04 "Tara", proizvodnje MB Lučani) mora da bude precizno odvagan za svaki metak, a njegova količina izbalansirana - određena prema upotrebljenom modelu kapisle, vrsti čepa, količini sačmenog punjenja, načinu zatvaranja čaure metka i ukupnoj dužini laborisanog metka. Koja je serija baruta? Proizvođač iz Lučana, zbog objektivno malog tržišta kod nas, ne razvija ga po tipovima laboracija, već određene serije prilagođava zahtevima većeg kupca - proizvođača municije. Otuda je moguće da dve uzastopne serije baruta, po karakteristikama, budu suštinski različite (jedna odgovara magnum laboracijama, druga lakim, sportskim).
Problem postaje tim veći, ukoliko barut nije u originalnoj ambalaži ili mu se ne može verodostojno napraviti identifikacija, pa se laboracija municije sa takvim barutima smatra potpuno neprihvatljivim. Ovo posebno važi za "ljubitelje stranih misli i dela", ukoliko ne poseduju originalna uputstva proizvođača nabavljenog baruta. "Odvaga" baruta na mericu je neprihvatljiva upravo zbog različitih litarskih težina u serijama ili tipovima baruta.
Treće. Čep treba da bude pravilno odabran prema tipu laboracije, zbog tvrdoće ili amortizera čepa. Tvrđi čepovi utiču na porast pritisaka barutnih gasova, i obrnuto. Na žalost i užas profesionalaca u proizvodnji municije, i danas se, u pojedinim "priručnicima" i novinskim prilozima, objavljuju, preporuke za laboraciju sačmarskog metka, kao: u čauru sa uloškom naspite barut mericom za vaš kalibar oružja, stavite kartonski poklopac na barut, potom filcani čep, potom opet kartonski poklopčić, pa sačme koliko stane, ali da ostane oko 5 mm iznad sačmenog poklopca, za pertlovanje čaure. Pazite da, greškom, ne naspete duplu dozu baruta u istu čauru". Da "doživljaj" bude kompletan, ispod navedene skice se za takvu laboraciju napiše "savremeni metak za pušku sačmaricu". Užas! Takva laboracija davno je prevaziđena i, nadasve, potencijalno opasna po korisnika, zbog mogućeg zaostajanja poklopca u prelaznim konusima cevi oružja (ako već nije bilo problema sa pritiscima barutnih gasova). Filcani čepovi su danas u funkciji ispunjivača prostora u pojedinim organizacijama metka i tada se najčešće kombinuju sa plastičnim lamelnim zaptivačima. Nemojte sebi dozvoliti da fabrički preporučene čepove zamenite nekakvim priručnim materijalima, poput štancovanog tekstila, tehničkog filca, vune, gume, ili sabijanjem strugotine. I nemojte drugima objašnjavati kako to "strašno pukne"; zaista je strašno, jer opet sebe možete ozbiljno da ugrozite.
Četvrto. Količina sačmenog punjenja (bez obzira na dijametar kuglica) mora da bude izbalansirana prema upotrebljenoj kapisli, količini i vrsti baruta, upotrebljenom čepu, načinu zatvaranja i dužini metka, da bi se postigle optimalne balističke performanse - dozvoljeni pritisak barutnih gasova i zahtevana brzina sačmenih kuglica. Preporuka "sačme koliko stane, samo da ima za pertlovanje" u potpunosti je neprihvatljiva. U nedostatku originalne sačme, urađene po standardima, nemojte da tražite alternativu u sečenom olovu (sečanac), glavama eksera i još koječemu, jer, osim što ugrožavate sebe, postajete potencijalna opasnost i po kolege koji se nalaze u istom ambijentu, zbog nepravilnog formiranja
sačmenog stuba.
Peto. Ukoliko smo navedene četiri nepoznanice uspešno prebrodili, čeka nas nešto što se relativno teško definiše bez balističkih ispitivanja - dužina zapertlovanog metka. Veliki deo današnjih laboracija vrši se u čaurama bez uloške kojom se definiše barutna komora u metku, pa čep naleže direktno na barut. Pertlovanjem metka se - preko sačmenog punjenja u čauri, čepa ili amortizera čepa - vrši pritisak (kompresija) baruta, što rezultira porastom pritisaka barutnih gasova. U ovom delu je najrasprostranjeniji lovački kriterijum, da se metak pertluje (steže) da se ne čuje nijedna kuglica sačmenog punjenja. Takav kriterijum nema nikakvo tehničko uporište; čak se, ponekad, u fabričkim laboracijama sačmeni stub ostavlja slobodnijim, radi ostvarivanja balističkih performansi metka. Jer, balistička ispitivanja pokazala su da, pri identičnoj laboraciji dva metka (identična čaura, kapisla, barut, čep, sačma), na primer, ukoliko se na jednom metku obavi stezanje za 0,3 mm (čime je i metak kraći za 0,3 mm), pritisci barutnih gasova mogu da naprave razliku od oko 110-130 bar. Ako smo napravili laboraciju u gornjoj dozvoljenoj zoni pritisaka barutnih gasova, samo po osnovu stezanja metka za 0,3 mm, opasno se možemo približiti pritiscima tormentacije oružja. Time se oružje znatno napreže i radikalno se skraćuje njegov vek.
Navedenih pet razloga opredeljuju da se ručna laboracija sačmarske municije izbegava, odnosno da ne bude rasprostranjena kao laboracija "oštre" municije. To pravilo bi pogotovu trebalo prihvatiti na našim prostorima, usled nedovoljno uputstava, neadekvatnog pribora i navedenih tehničkih razloga, ali, na žalost, i zbog naših sklonosti da svemu nađemo aternativu (najčešće neadekvatnu), ili se "snalazimo" na krajnje neprimeren način (raspertlavanjem kapisli, njihovim podglavljivanjem papirom, potpraši vanjem različitim barutima, mlevenjem baruta, čepovima svih materijala i oblika itd.). Obavešteniji znaju da se, pri izradi u fabričkim uslovima laboracije municije, obavljaju mnoge kontrolne operacije, kao i svakodnevno balističko ispitivanje uzorkovanjem, a potom sledi završno ispitivanje određene količine municije od strane Zavoda za ispitivanje i žigosanje.

Pištoljska i karabinska municija
Analizirajmo malo ovu problematiku u odnosu na pištoljsku i karabinsku municiju. Na slici 2 dat je presek jednog modela karabinskog metka; neka to bude srednji standardni kalibar.
Prvo. Kapisla se, bez, obzira na proizvođača, radi ) u jednom tipu - large rifle, znači, ne za laboraciju magnum ili malih karabinskih kalibara. Kapisla je jasno označena i namenjena je za sve tipove baruta za srednje standardne kalibre.
Drugo. Barut mora da bude biti precizno odvagan za svaki metak, a količina opredeljena prema uputstvima za kalibar koji laborišemo i težini zrna koje ćemo upotrebiti. Ne postoji mogućnost da u istu čauru naspemo dve odvage baruta; njen volumen to ne dozvoljava. Odvage treba da budu što tačnije, radi ujednačenosti karakteristika municije. I u ovom slučju podrazumeva se identifikacija baruta; neprihvatljivo je koristiti barute za koje samo pretpostavljamo da su upravo oni za koje posedujemo tablice za laboraciju.
Treće. Zrna se, zbog ispunjenja zahteva unutrašnje, spoljne i ciljne balistike, suštinski gotovo ne razlikuju po proizvođačima. Koristimo onu težinu zrna, za koju smo se opredelili prilikom određivanja barutnog punjenja. Utiskivanje zrna u čauru nije proizvoljno: na zrnima postoje oznake do kojih se zrno utiskuje u čauru, a međunarodnim standardom i uputstvom daje se ukupna maksimalna dužina metka. Znači, nije moguće ostvariti kompresiju baruta.
Teoretski, postoji mogućnost da se napravi kombinacija sa izborom magnum kapisle, barutnog punjenja za laka zrna i laboracija najtežim zrnom. Mada je takva laboracija plod grubih, gotovo neverovatnih previda, a ne sistematske greške, najverovatnije neće doći do ozbiljnijeg ugrožavanja oružja, niti strelca.
Iz iznetog je jasno zbog čega se "napolju" dozvoljavaju ručne laboracije "oštre" municije. Bezbednost korisnika prilikom korišćenja takve municije nije ugrožena, a postižu se dobri rezultati u eksploataciji, jer se strelac navikava na uvek identičnu laboraciju, pa ostvaruje maksimum u preciznosti oružja. Na žalost, naš Zakon o oružju i municiji to drugačije reguliše, ali, nije to jedina njegova odredba po kojoj smo izuzetak od većine zakona država u okruženju. Nadamo se da će se uskoro ponešto menjati; nagoveštaja ima, samo da zakonodavac najzad konsultuje i korisnike, i ljude kojima je ova oblast profesija, da opet ne ispadne najpametnija - činovnička logika.

 

 

mapa sajta                                                                                                                                      7.